Језик је пад
непрекидно
цепам се
ма какви срце
сакупљам тачке
пропадам
истичем кроз сопствене руке
у граду су углови
улице су закривљења
пријатне у пролеће
наводно су облик
који са мном постаје немогућ
када се ја угради у простор
реметилачки фактор
кров није дом
та тачка није врх
наставити пад
припасти му као покретна имовина
као инфинитив
танко и жалосно плаво
ухваћено у сопственом ритму
између хрпица тривијалних јаова
чија немоћ је очигледна
знање из политичке економије никакво
разумевање центара
извесно је да ћу у дводимензионој соби
да заробљен између две нуле
заувек у сукобу
заувек
у рату мир

Песма и графика објављене у Буктињи број 51/52

Марјан Чакаревић, рођен 1978. године. Дипломирао и мастерирао на катедри за српску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је на докторским студијама. Поезију, критику, студије, есејистику и публицистичке текстове објављује од друге половине деведесетих година. Објавио је следеће песничке књиге: „Исечци“ (1997) „Рад на малом простору“ (1998), „Параград“(1999), „Систем“ (2011), „Језик“ (2014), „ Седам речи града“ (2014), и „Ткива“(2016). Приредио је тематски број часописа Градац посвећен дендизму (2013). Добитник је награде „Мирослав Антић“ за књигу „Језик“(2014) и награде „БранкоМиљковић“ за збирку поезије „Ткива“(2016). Члан је уредништва Часописа Поља. Живи у Београду.

Владимир Лалић, рођен 1983. године у Београду. Дипломирао је на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду 2008. Исте године уписује специјализацију на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку графика, коју завршава 2010. Од 2008. до 2012. ради као стручно лице-демонстратор на ФПУ на одсеку графика. Члан УЛУС-а од 1.1.2009. Приредио 10 самосталних изложби у Србији и иностранству. Учествовао на преко 40 групних државних и интернационалних изложби. Добитник тромесечног резиденционалног боравка у Cite internacionale des arts у Паризу. Добитник награде „Михаило С. Петров “ за најбољи студентски рад – отисак 2007. и награде Педагошког факултета на Интернационалном бијеналу сува игла – Ужице 2011. Радови су му делови колекције Националног музеја и Модерне галерије у Смедереву као и у приватним колекцијама у Бејруту и Паризу. Тренутно живи и ради у Београду.

Advertisements