Ја
краљ свих безумника и будала
ти море си и небо ватра и крв
дисање и буђење и сан
очи и усне и руке и рамена и струк
и све што са тобом ноћу устаје и
одушевљено бунца
како дивно пада снег
па се буни
како је врућина неподношљива
чак и кад су нам згрљена
само стопала
у које моје зимско свитање
да се нежно и безбрижно буди
са првим јутарњим зрацима
у зору измишља ми бајке
уз чај и мирис пецива
у свету над ком никако
да се заврши партија преферанса
и сваким новим даном
под шеширом се
на хоризонту читав свемир
умирући
рађа
нисам ни стиг›о да јој макар
испричам неку причу
можда баш

Песма објављена у Буктињи број 50

Богдан Цветковић рођен је 20. јула 1989. године у Јагодини. Апсолвент је на катедри за српски језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Добитник је неколицине књижевних награда у сфери поетских остварења. Песме, хаику и кратке приче су му објављиване у разним зборницима, књижевно-уметничким часописима, новинама као и у електронским медијима. Бави се музиком, књижевношћу и разним другим, углавном, непрофитним делатностима. Године 2016. изабран је за лауреата Српског пера.

Advertisements