Свугде су тапете беле постављене
Боравак за људе жудне миловања
Овде не сме бдети слутња умирања.
У либерализму, сред мулата, пене,

Под филаосима, кад кожа се зноји,
Дан бива све бељи, кад маже се уљем,
Питома публика се занесе слављем,
Док корњачин котлет једе гдекоји.

Још да се удеси размена оргастичка –
Нек свак забави се, на видеу снима
Љубавни загрљај, плес у паровима,
Конац ноћи која је Пароксистичка.

Тако људска бића слуз размењују
Пре но спакују све у кофер од влакна,
Потврдивши с тим да бића су слободна –
К’о и своју људскост шупљу, замењиву.

Превод са француског: Борис Лазић

Песма објављена у Буктињи број 49

Advertisements