Плаве сенке, сенке плаве, град је поплавео,
пречасни проповеда да је бог плав,
дизајн измишљен да једноставност победи фракталне шуме,
пречасни лаже, никада није видео бога,
нико не може да га види, мало је око, мала је душа,
нема где да се смести ни његов осмех,
нема места ни за нашу малену љубав, нема за нашу мајушну наду,
камоли за апсолут који подешава стварност,
челичне мостове, утемељује очај између галаксија,
пречасни се куне да нема грешке у дизајну,
да то што говори не говори он сам,
да то гугл преводи арамејски, са облака на облак,
можда је паства превише млака да се побуни,
али срећа је релативна ствар, и трпљење нема граница.

Песма објављена у Буктињи број 49

Зоран Пешић Сигма рођен је 1960. у Белој Цркви (Банат). Живи у Нишу. Уредник је Часописа за књижевност, уметност и културу „Градина“. Члан Српског књижевног друштва. Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик. Објавио је књиге песама: Промаја (1983), Оргијање празнине (1992), Кактусова сенка – еп о страху (1993), Удобност бесмисла (2004), Воз за једног путника (2008), Варка – књига изгубљених визија (2012), Сродне душе, (2015). Књиге прозе (коаутор): Хронике о Hloygeu (1991) и Terra Marginalis (1997). Преведене књиге: Воз за једног путника и Неухватљиво време, двојезично на грчки језик (2012), Воз за једног путника, на бугарски језик (2013), Варка, на македонски језик (2013).

Advertisements