Зора је.
Земља испарава.
Све подсећа на сумпор и дим.
Испарава са напаћене и изгажене земље,
са широких и племенитих груди тежака,
са грбина њихових напаћених жена.
Испарава из ноздрва блага док угибају
по једином комаду земље који су газили.
Испарава из огњишта које окупља пет генерација
око исте ватре.
Испарава из уста деце док трче боси по прашини
смејући се и плачући истовремено.

Песма објављена у Буктињи број 49.

Горан Паовић рођен је 28. јануара 1967. године у Кладову. Био је члан Књижевне oмладине oпштине Неготин, сада је члан Крајинског књижевног клуба. Објавио је збирку песама Симфонија душе (2004), ИК ,,Апостроф”, Београд. Учесник је многих књижевних вечери и трибина. Поезију објављује у зборницима и асописима. Живи и ради у Неготину.

Advertisements