Неспособна
да савладам светлост
која одводи
на пут стрепње и чекања,
као звер,
дивља и препуна наде
хитам
плашећи се
да не упаднем у замку.

Бежала сам ка шуми осврћући се. Његова силуета у прозору бивала је све мања, да би убрзо нестала. Замишљао је већ топлу, младу крв како се разлива по земљи. Ни слутио није колико сам, иако рањена, брза… И да брзина није у снази, већ у снази одлуке да стигнеш на циљ.
Трчала сам. Зар да допустим да ме стигне и загледа ране на које може да се сажали само онај који се заситио крви? Стигох на извор. Више није весело жуборио. Преморена, сагох се да пијем — у одсјају воде кезио се ОН.

Прича објављена у Буктињи број 49

Исидора Секулић рођена је 13.4.1971. године у Неготину. Завршила гимназију у Неготину. Ради као књиговођа. Мајка двоје деце.

Анита Гавриловић, рођена 1.3.1987. у Неготину. Известан период похађала је ликовну школу дома културе у Неготину, на чијој су колективној изложби 2012. године први пут изложени њени цртежи и слике. Након тога, 2014. уследила је међународна изложба у Франкфурту (Немачка) под називом „Боје Балкана“. Године 2015. и 2016. излагала је на међународној изложби у Мајданпеку „Уметност у минијатури“ (две године заредом), и на изложби „Жене сликари“, такође у Мајданпеку. Живи и ствара у Буковчу.

Advertisements