Напредовали су у области технологије.
Измислили су атомско наоружање.
Али још увек немају лек за рак и ХИВ.

Ратују у недоглед због парчета песка.
А песак цури низ шаке и на крају не остане ништа.
Стварају нације преко дечјих трупова.

Двадесет и први век – инволуција!
Једни у друге убризгавају отрове.
Пркосе природи, из обести.

Новац, новац, новац!
Пушчана зрназвецкају у ритму кованица.
Такав сој не види да припада истој цивилизацији.

На крају, драго ми је што сам од оних лептира.
Од лептира који живе само један дан…

Песма објављена у Буктињи број 49

Милица Милошевић, рођена 1992. године у Београду, живи у Великој Плани. Својевремено писала за портал Булевар Уметности, на коме је први пут објављена њена песма „Капо“. Студира српску књижевност и језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Пише поезију и води блог Чупава Келераба.

Слободан Станојевић, рођен 1981. године у Неготину. Још са дванаест година показао је свој таленат и љубав према цртању. Уписује приватну ликовну школу коју су држали академски уметници Душанка Ботуњац и Драгољуб Стајковић. Након пет година почиње да ствара самостално, радећи у техници оловке, акварела, темпере. Активно ствара до 2003. године када започиње рад на локалној телевизији, где добија место монтажера. Обрађујући електронску слику и дигитални звук у њему се пробудила нова страст за истраживањем која га кроз континуирани рад, усавршавање и информисање уводи у свет фотошопа, помоћу кога се упознаје са монтажом фотографије.

Advertisements