Научила си ме да те љубим
отворених очију
како те никада не бих изгубио
Јер, човек се најлакше изгуби
у великој љубави
када помеша стварност и сан
и залуди се у обмани

Научио сам те да водимо љубав
отворених очију
како никада не би заборавила
тајанствене покрете проналажења
Јер, човек се најбоље позна
у великој љубави
када не говори о трагању

Научили смо да живимо
отворених очију
како би заувек остали озвездани
Јер, човек силно умире
у великој љубави
да би живела изнова у другима

Песма објављена у Буктињи број 49

Миодраг Златковић, рођен 16. септембра 1959. године у Неготину. У част покојног оца Александра, 1985. године поново покреће Часопис за књижевност, уметност и културу Буктиња. Објавио је збирку лирике Уста пуна среће (1980) и збирку поезије Трибина унутрашњег стања (1992) у едицији Крајинског круга.

Advertisements