Ако заорем бразду кроз километре
Непрочитане и прочитане лектире и спалим
Индекс којег сам се грчевито држао јер
Је то била једина котва у мојој махнитој
Чежњи?

Ако на кеца истресем све наизуст научене
Бесмислице, ни да бих те забавио, ни да бих те
Подучио, већ да бих се отресао неисказивог
Немира за исказивањем?

Ако сиђем у подрум, распорим мешине,
Одврнем славине, сломијем браву и пустим
Да се старо и ново вино помешају и усирће
У грозну смешу пуну огавног талога?

Ако од те прекрасне куће у чијој чамотињи
Читаву младост преснатрих као подстанар
Направим голему ломачу?

Хоће ли то бити страшан призор за твоје очи?

Песма објављена у Буктињи број 49

Миодраг Даниловић (1981) аутор је књиге Сиви збег (Књижуљак, 2013). Објављује поезију, прозу и есеје у периодици и на интернету (блог Читаш ме).

Advertisements