Видео је улаз и изашао.
На излазу је чекала чизма излизана,
он говорио није.

Испод олизаног језика вирио је пертле чвор,
дахтао као пас у жељи да га расплетем,
али не! Желео је да себи свежем исти.

Док кроз водено трње бежим,
све је у таласима заплетено и смисао тражим бесмислено.
Под ђоном, под водом, у себи.

Када изроним неко проговорити мора.

Сада док кроз кичму говорим,
рећи ћу свима!
И у бесмислу смисла има.

Advertisements