Долази црвени Месец. Носи огледало.
Најзад ћу те сурвати са Хар Мегиде,
И остати мирна хиљаду година.

У земљи очајних људи, која болује с њима,
Песник када усни да је жив,
Буди се решен да постане врач.
Ближи се рђави Уштап. Време је за ритуал.
Нестаје места за прелесну љубав.
Стиже очињи вид.

У земљи очајних људи, која залази с њима,
Песник када усни еклипсу
Буди се одлучан да постане јутро.
Наступа крвава Луна. А тебе нема без мог мрака.
Зато ћеш се до јутра слити у ветар,
Ко да те никад није ни било.

Песма објављена у Буктињи број 49

Марија Пејин, рођена је 1989. у Београду. Студенткиња је четврте године Српске књижевности и језика са компаратистиком у Београду и прве године Драматургије у Новом Саду. На фестивалу Поетски град, 2015. године у Београду, освојила је прву награду. Није објавила збирку поезије. Са Иваном Пешко и Николом Дум Дум Радићем, основала је и води ТРОП Аутсајдер, заједницу која у Београдском читалишту окупља и представља неафирмисане писце. Живи и ствара у Новом Београду.

Advertisements