Отпутоваћу негде далеко…
Негде где ме нико неће наћи
И где ћу саму себе губити сваки дан.
Отићи ћу у нека друга времена где се ствари крећу лагано и са стилом.
Отићу ћу на ивицу свега и на почетак илузије
И храбро закорачити.
Отићи ћу брзим кораком без страха …
Оставићу све људе и све нељуде далеко иза себе…
Потрошићу и задње зрно хлеба да нахраним птице
И задњу кап воде да умијем нечије уплакано лице
И поставићу руке на меке образе дечије неке …
Пољубићу дим и окусићу маглу.
Затворићу душу да не испари у најмању могућу кутију
И прекрићу је снегом и лавом да је више нико никад не раскрвари и убије.
Понећу само мирис дана и укус мора,
и биће свака година слана и мека…
а ја јака и неповратно далека….

Песма објављена у Буктињи број 47

Тамара Луцић Динић рођена је 25.12.1975. године у Зајечару. Пише поезију и прозу. „Трн у слепоочници –метак у оку” је њена прва самостална књига . Књижевну критику књиге објавио је Блиц, а промоције су одржане у Београду и Неготину. Тамара такође сарађује и са разним часописима из области културе и уметности као што су – Диоген, Аванград, Фанзин побуна уметности, Фанзин Арсенал, Буктиња, Авлија, Књижевне вертикале итд. Објављиване су јој песме и приче и у неколико зборника: Гласови Kрајине и Кључа, Сија књига мајке Ангелине, Сазвежђа, Вршачко перо, Море на длану, Валентиново, Трујумф песме и вина, Зборник савремене љубавне поезије, Зборник савремене љубавне прозе, Зборник најкраћих прича 2013. итд. Добитница је прве награде на конкурсу за најбољу необјављену причу за 2013. годину који је расписао часопис за културу „Авлија” из Рожаја, ЦГ и добитница је прве награде на међународном конкурсу за најбољу песму „Лирични гласови“ Софија, Бугарска. Интервјуе са песникињом су објавили Фанзин Арсенал и Народне Новине Завичај. Живи и ради у Неготину.

Advertisements