Нисам правилан
као Мондријан!
У мени тек почиње да ври
реч која никако да се смири.

Од себе сашити кошуљу карирану,
бешење на офингер сматрати за висину,
резултат је наученог кроја.

Бљештава хартија на чело залепљена,
на њој је себе у заносу исписао.
Цену свог ума већ је одредио,
а квадратуру му и поглед не зна.

Песма објављена у 48. Буктињи

Advertisements