Помислим, ако довољно дуго буде болело,
Не може бити да се не јавиш, да се не вратиш,
Бар да се поздравиш.

Ако ме нико искрено не загрли довољно дуго,
Мораћеш то учинити ти.
Никог другог нема да ме утеши због твог одласка.

Ако довољно дуго овај бол потраје,
Вратићеш се из тог неприхватљивог одсуства,
Из своје тајне одаје,
И даћеш ми бар минут да се опростим,
Да се препустим,
И нестаћеш опет не узевши ме са собом.

Песма објављена у Буктињи број 48

Advertisements