Квинт Хорације Флак
(65-8 г. п.н.е.)

Сиромашна је ово нација
за толики број Хорација.

Те свете поете до десет леже,
па узму перо и мало реже,
справљају фине, врцаве оде,
у име народа и вековне слободе.

Јутром похитају форуму
где судбину кроје лихвари стари,
да у злату и  вину наискап наплате,
наизуст изречене ствари,
да прислушну шта гатају  гатари,
како бесни плебејци  трибуне псују
као кочијаши и пијани морнари.

Пером у игру на Марсово поље
призивају играче,
навлаче младо месо,
да се попну на греду,
да се лоптају главом
док их ајкуле не поједу.

Увече се и они мажу уљем,
док им вечеру служе три јака дечака.
Позобали су сва сочна слова,
да буја дична слика личног лика,
мала књига препуна песника.

И Римско царство је морало да нестане,
кад су коњи постали сенатори,
кад се намножише песници
и мушке куртизане…

Мала је ово нација,
за толико распеваних хорација.

Победничка песма двадесет и четвртих песничких руковети у категорији ПОЕЗИЈА

 

Advertisements