Ко зна о чему све људи не маштају
Љуба Поповић

Ликовна колонија „Ехо музике“ већ пуних осамнаест година преноси свој ехо Неготинском Крајином, али и не само њом. Интернационалног, међународног карактера, до сада је угостила и испратила близу сто педесет уметника из Србије, региона и света. Уметници су долазили из Републике Српске, Румуније, Бугарске, Шпаније, Француске, Немачке, Мексика… Сви они су оставили неко своје дело које је настало на Колонији инспирисано музиком, тако да уметнички фонд Дома културе „Стеван Мокрањац“ Неготин, који под покровитељством општине Неготин организује колонију „Ехо музике“, броји око четристо двадесет слика на платну, скулптура, цртежа, графика и других уметничких дела.
Више него страшне 1999. године, Дом културе „Стеван Мокрањац“, готово визионарски, покреће ликовну колонију која би окупљала професионалне уметнике из различитих области ликовног и уметничког изражавања и, као такву, учвршћује је у свој редовни програм. Колонија се најпре одржава у предивном и митском крајолику и резервату кањона Вратне. Крај реке, Капија – тих чудеса природе, пећина, споменика дивље природе, које, поред уметника, настањују јелени, муфлони, видре, кунице, нетопири и љиљци. У жељи да се Мокрањчево дело, поготову хорска музика, на што бољи начин промовише, представи и повеже са другим уметностима, Ликовна колонија 2006. године добија свој данашњи назив „Ехо музике“ и постаје обавезни пратећи програм традиционалног музичког Фестивала „Мокрањчеви дани“ који се одржавају сваке године почев од септембра 1966. године у Неготину.
Већ 2011. године Колонија се са вратњанских Капија сели у Рогљево, село крај Неготина. У једном амбијенту другачијем него раније, амбијенту романтике, тишине, ви-ногорја, вина и пимница које то вино чувају, Колонија достиже свој зенит. Инспиративни и одговарајући крајински предео, пејзаж омогућује неограничавајући рад уметницима различитих ликовних профила и поетика, да створе и прикажу своје виђење стваралаштва и дела Стевана Мокрањца и тако оставе за будућност једну врсту трајног споменика, документа, успоставе готово нову традицију Фестивала ,,Мокрањчевих дана“ и града Неготина коме та дела остају. Током година трајања Ликовне колоније, све више је показатеља успешности овог примера као и успостављања наизменичне сарадње између музиколога и визуелних уметника, о чему сведочи, поред бројних музиколошких радионица у оквиру Колоније, и сам назив који се као тема протеже за стварање ликовних дела. Циклуси предавања о односу музике и визуелних уметности служе ради сагледавања и упознавања са свим специфичностима музичке уметности које она носи. Нарочито, што је у овом случају значајно, музичка уметничка дела у којима су композитори били инспирисани визуелним уметностима или су у сарадњи са визуелним уметницима своја дела креирали. Изложбу радова који настају на овој колонији, публика иначе има прилику преми-јерно да види у оквиру Фестивала „Мокрачеви дани“ у септембру сваке године.
Значајно је још рећи на крају да је овакав тип колоније веома значајан за националну културу и уметност јер, осим што доноси извесна уметничка освежења, она стварају закључак да је у средишту уметничког рада и дела стално истраживање, рад на себи и потреба за интезивнијим повезивањем на заједничким пројектима, како људи (из других култура и држава) и идеја, тако и других (не)сродних уметности и изражавања.

Ликовна колонија ЕХО МУЗИКЕ 2016

Објављено у Буктињи број 48

Advertisements