Заједничка биографија

Јасмина Михајловић (1960) и Милорад Павић (1929 – 2009) су српски писци, али и брачно-љубавно-књижевни пар, са разликом од 31 године. Она се заљубила у њега читајући његове књиге. Није знала како изгледа. Заљубила се у Речи. Потом је дипломирала на његовим приповеткама у српској престоници на Филолошком факултету. И онда се упознала са њим. Он је већ био прослављени писац Хазарског речника, светски познат. Освојио је књигама Европу и Америку.
Дуго су мислили да неће моћи да буду заједно због разлике у годинама. Али после пет година проведених у професионалној сарадњи, без икаквог додира, схватили су да не могу једно без другог и једног дана су одлучили да оду из својих претходних живота и бракова. Изнајмили су једнособни стан у Београду. Павић је имао 62 године, Јасмина – 31. У том тренутку је на Балкану беснео рат.
Његова слава је тамнила на Западу, а расцветавала се у Русији
и Јужној Америци.
Венчали су се и живели помало у Београду, помало у Паризу, одбивши да емигрирају у Француску, што им је било понуђено. У Београду су имали своје бивше породице и обоје своју децу из претходног брака.
Путовали су бесомучно диљем света, упркос санкцијама које су заведене Србији током рата на Балкану 90-их прошлог века.
Павић је писао своје књиге, а Јасмина се осмелила да, после бављења књижевном критиком, почне да пише белетристику, иако јој је муж до тада већ имао преводе својих књига на 36 језика.
Тако су заправо писали једно другом, иако живећи заједно, велика љубавна писма. Приче, романе, драме. Он би јој посвећивао своје књиге, а она је у својим књигама писала о њиховом животу. Нису могли једно без другог ни у литератури.
А књижевни стилови су им драстично другачији. Павић је био раскошно загледан у прошлост и вечност, Јасмина – минималистички у савременост и будућност.
Умро је у 80-ој години живота и био заборављен истог тренутка у својој земљи и свом родном граду. А свуда у свету је било управо супротно!
Она је наставила да се бави његовим књигама и да му издаје дела широм земаљске кугле. Објавила му је постхумно 66 наслова. Чак је освојила и кинеско издаваштво.

Стара се о његовом Легату, остављеном родном граду Београду, али пише и даље своје књиге. У којима је он још увек главни јунак.
Павићу су Руси, за живота, подигли споменик у Москви, док му је у центру Београда споменик подигао Азербејџан, зато што се Каспијско море у локалном азерском језику зове Хазарско море.
Милорад Павић је за свог живота написао 50 књига и преведен је на 38 језика. Јасмина Михајловић је до сада штампала осам књига и преведена је на енглески, руски и словеначки.
Никада неће престати да се воле. Ово је животно-књижевна прича са срећним крајем.

Advertisements