Почели смо тако лако да изговарамо реч Пријатељ, а чини ми се да је ни не разумемо најбоље. Злоупотребљавамо је. Њом ласкамо, калкулишемо, подилазимо, подмићујемо. Почели смо да је бацамо ниско, да њом трљамо сујете, надражујемо комплексе, разгазујемо тесна самопоуздања. А она, Реч, збуњена, још увек несвесна да је од лека постала оружје, вришти у себи и призива стара времена.
Нису вам пријатељи они који климају главом док им причате, који вам говоре „ко зна зашто је то добро“. Нису вам пријатељи они који вас саветују напамет научене фразе да „будете то што јесте“ и да „слушате само своје срце“. Не. Још мање су вам Пријатељи они с којима посрчете по коју кафу, или заплетете језиком уз по које пиво. Најмање су вам Пријатељи они који вам дојаве који тикет пролази или где имају снижења по граду овог викенда. Тек вам нису Пријатељи они са којима пућите уста по Инстаграмима, са којима се тапшете по леђима док позирате по сепареима. Најопаснији пријатељи који вам нису Пријатељи су они који вам говоре баш оно што желите да чујете. Нажалост, врло често нису вам Пријатељи ни они са којима славите рођендане, који вам се крсте пред славском свећом, па чак ни они којима сте дозволили да вам цепају кошуље кад вам се родио јединац.
Пријатељи су чудна бића. Људи врло често мисле да су Пријатељи они са којима се савршено уклопите и са којима кликнете. Нису чак ни ти. Прави Пријатељи су ваша огледала у којима видите тачно оне ствари које вас држе назад. Огледала која вас шире у манама, а скупљају у врлинама како бисте што пре отишли на животну дијету и имали згодније душе. Пријатељи су они људи које је живот нанео на ваш пут да би вас боље упознали са вама самима. Они су водитељ вашег личног ријалитија, који вас загрли кад је тешко, али и постави најтежа питања у најдраматичнијем тренутку. Они вас ломе, разбијају ваш его, терају вас да се рвете са сопственим страховима и на крају отворе ваше срце како би у њега ушла нова светлост.
На десктопу ваше реалности Пријатељи су шорткат ка рестартовању вашег система. Ка подешавању на подразумеване вредности. Они су портал до ваше суштине. Користе кратке реченице. Врло јасне, које врло често нисте спремни да чујете. Од Пријатеља се понекад и браните, не дате им за право, а онда, кад преспавате, схватите да вас познају боље од вас самих. У длановима правих Пријатеља налазе се урне ваше разбијене душе којој на тај начин дајете бесмртност.
Зато, бирајте их пажљиво. Чувајте их кад вам се десе. Не налазе се често, али наиђу баш у право време. Нема их свуда, али појаве се баш где треба. Невероватно. И кад их нађете, нису увек ту, али ви ћете некако увек знати где су. Одмах ту, са леве стране физичке стварности. Ако ми не верујете, пипните их и чућете их како лупају изнутра. Они вам дају живот.

Објављено у Буктињи број 48.

Advertisements