Изнова се понавља исти дан.
Кроз решетке допире мирис трулежи и звук лажи.
Зидови су хладни, излаза нема.
Кад заспим, мрак је, кад се пробудим, још није свануло.
Звуци метала, неко тамо хода ко има кључ,
Сакривен међу стотинама других кључева,
Истих оваквих менталних ћелија,
Што могу се откључати споља.
Што имају само прозор и решетке,
И те спољне сензације што дигну или сахране,
Овисно о дану, овисно о ономе с друге стране.
Изнова се понавља исти дан.
Немоћ и слабост потпуна и велика животна истина.
Откључати се мора изнутра.

Песма објављена у Буктињи број 48.

Advertisements