Млада глумица
у летњој хаљини боје цикламе
и са кармином у тону
у башти седи Скадарлије
и ледену кафу с лимунадом пије.
Тек што је пристигла из Венеције.
Кроз дугу косу прсте провлачи
забацује главу
док прича о недавној премијери
животу у позоришту
и несигурним улицама Местре
где имигранти тамнопути сад
с разних меридијана
дрогу продају у по дана
а курве на сваком ћошку стоје
и дражи отворено нуде своје…
жали се на боре од смејања – срећна је сувише често.
Под сунцем је туђим своје пронашла место.
А преко пута ње
усуканих бркова и
нешто мање усуканог стомака
у бради већ поседелих длака
нешто некада налик уметнику
у сивој поло-мајици
упија све то чулом сваким
и с неким нејасним немиром лаким
који му ситне прожима кости…
Познати укус осујећености…

Два су се света накратко срела
мимоишла се у свемиру ужарене калдрме и бетона
он и она
пратећи сваки своју путању
један динамичан, безбрижан – и други
тромо огрезао у сопственом срању
да одмах потом продуже даље
први ка осунчаном своме зениту
други назад у разјапљене раље
самоћи.
У хладан загрљај вечите ноћи.

Advertisements