Постоје злочини гори од спаљивања књига.
Један од њих јесте не читати их.
Јосиф Бродски

Свака револуција је донела промене. Понекад врло болне, тешке и крваве. Понекад са много жртава, али једино се револуцијама мењала, усавршавала и унапређивала цивилизација. Прогрес је одувек подразумевао и одређени број жртава. За добробит свих, неколицина се увек жртвовала. Колатерална штета. Подношљиви и планирани губитак. Револуција се одигравала у готово свим сферама људског живота и у свим периодима човековог постојања. Политичке револуције. Технолошке револуције. Културолошке револуције. Филозофске револуције. Интелектуалне револуције. Сексолошке револуције…

Једна од последњих револуција, трећа индустријска или дигитална револуција[I], која још увек траје, у великим мерама мења досадашњи начин живота сваког појединца, али и читавог човечанства. Одавно смо постали свесни чињенице да развој технологије неминовно утиче на побољшање и унапређење људског живота. Погледајте које предности су читавом човечанству донеле прва и друга индустријска револуција. То се до сада могло посматрати као прогрес друштва, али и као својеврсна еволуција човека. Међутим, све већом дигитализацијом и компјутеризацијом сваке поре и сваког сегмента људског живота, неминовно су се почела наметати питања: Да ли нам је све то неопходно? Неће ли нас сва та модерна технологија дехуманизовати и самим тим уништити суштину људског бића? Поробила нас већ јесте. На један индиректан начин. Сви смо јој, у мањој или већој мери, подређени.

Када само погледамо период пре тридесетак или педесетак година и начин живота који се тада живео и одмах се потом осврнемо на данашњицу, сигурно је да ћемо се збунити чињеницом колико се све променило за тако кратак временски период. Ко је могао да претпостави да ће технологија омогућити оно што нам данас омогућава? За већину је то тада била чиста научна фантастика, која је ето нама постала стварност коју живимо. Ко је могао само и наслутити да ће бити могуће комуницирати са другим људима на другом крају света, слати им фотографије, музику и видео снимке за свега неколико секунди. Да ће се моћи посматрати планета Земља из сателита и том приликом видети и анализирати сваки њен педаљ, физички не напуштајући своју собу. Да ће бити могуће виртуелно се шетати улицама неког града удаљеног хиљадама километара, а притом не устати са своје компјутерске столице. Да ће готово све информације бити доступне, до којих ће се стизати са свега неколико куцкања на интернет претраживачу, у делићу секунде. Да ће све мање бити тајни. Да ће приватност полако почети да нестаје. Да ће данас готово свако од нас имати уређај, који се силом прилике зове паметни телефон, преко којег ће моћи да задовољи све своје потребе и хирове, да убије досаду и испуни свој неиспуњени живот. Да ће та нова технологија постати суштина и нужност живота модерног човека. Да ће се људи максимално отуђити и све више комуницирати посредством технологије, да се од ње неће одвајати чак и када спавају. Да ће нон-стоп бити умрежени. Нон-стоп он-лајн.

digital-revolution

Није ли то оно о чему су писали Орвел, Хаксли и Замјатин?[II] Не живимо ли ми сада њихово време, њихову дистопију о којој су писали у својим романима?

Развој технологије кроз године и векове се исто тако одразио и на књижевност као вид уметности, као што јесте и на све остало. Тај прогрес утицао је на њену масовност, заступљеност, форму и суштину. То су данас познате чињенице, али хајде укратко да се осврнемо на њих. Све је почело још у пећинама – прве слике исцртане на зидовима, којима је пећински човек оставио одређене поруке наредним поколењима као својеврсно завештање. Пролазили су векови и векови и како се усавршавао и еволуирао човек, усавршавало се и мењало писмо које је човек користио. Писало се на каменим, глиненим и дрвеним плочама, бамбусовим плочицама, потом на кожи, свиленим свицима, папирусу… И све су то биле претече књиге коју ми познајемо данас. До средине 15. века, са појавом првих штампарија, када је омасовљено штампање књига, књиге су ручно писане и умножаване што је представљало један прилично тежак, напоран и дуготрајан процес. Књиге су биле тада прилично ретке и скупоцене баш због начина израде. Употребом штампарије у изради књига, књига постаје све масовнија, важнија и утицајнија.

Данас, у времену ове треће индустријске револуције, у 3. миленијуму, у 21. веку, развојем технологије, пружена је могућност да сваки појединац који има рачунар и иоле знања за рад на рачунару може да изради књигу. Довољан је само одговарајући софтвер. На крају је настала и електронска књига. Значи, крајњи облик књиге, у тој вишевековној, миленијумској трансформацији, испољио се у губљењу материјалне природе и форме књиге. Књига је постала виртуелна. Нематеријална. Неопипљива. Дигитални запис манифестован у новој димензији званој виртуелна реалност која се у највећој мери пласира широким народним масама посредством интернета. Погледајте ту амплитуду еволуције и трансформације књиге: све је почело у утроби неке планине, сликањем на зидовима пећине, да би се коначно дошло до тога да књига изгуби своју материјалну природу. Од планине је постала ништа. Етар. Нешто неопипљиво.

Свакако да ће електронска књига пронаћи своје место у том новом дигиталном свету, али сигурно је да ће бити подређена силним друштвеним мрежама, блоговима, порталима, форумима који су данас тако популарни и које користе милијарде људи широм света. Модеран човек нема времена да чита књиге. То изискује много времена. Није у фазону. Чак је и досадно. Радије ће да упали свој нови огромни ЛЕД телевизор и гледа неку тривијалност и баналност или ће сурфовати по нету трагајући за којекаквим перверзијама и настраностима или ће чачкати свој паметни телефон дивећи се његовим могућностима и перформансама. А штампана књига, ко још за њу мари?

e-book

Из тих разлога, свако ко иоле има потребе да се бави писаном речју, пре ће се определити за деловање преко интернета покретањем свог блога или посредством других друштвених мрежа, него да крене у реализацију објављивања књиге. Јер ово прво је модерно, много брже, ефектније, ефикасније, приступачније, масовније, доступније. Постоји интеракција и повратна информација. Могуће је деловати мултимедијално, а не само преко писане речи. Садржај на интернету је доступан целом свету одмах по објављивању. Уколико је садржај квалитетан, може се стећи велика популарност, читаност па чак и добра зарада. Такође, могућности промоције и маркетингa су веће и једноставније. И што је најважније, углавном је све то бесплатно, ако се изузме интернет и струја који се плаћају. То су само неке од предности информационе и интернет технологије у односу на класичну књигу. Надам се само да књига неће доживети судбину књиге из дистопијског романа „Фаренхајт 451“[III], односно да се неће догодити спаљивања књига у толикој мери (спаљивање свих постојећих књига), имајући у виду чињеницу да су одређене књиге, одређених аутора, од антике па до данашњег дана, спаљиване и уништаване[IV]. Међутим вероватније је да се књиге неће читати, као што је константовао Јосиф Бродски. Људи ће изгубити интересовање за књигу. Уништиће их пламен незаинтереованости и равнодушности.

Као што је већ поменуто, ових последњих година књига је суочена са новом опасношћу – могућностима које пружа модерна технологија, што свакако утиче на њену популарност и важност, тако да није никакво чудо што се све чешће поставља питање: Није ли време штампане књиге прошло? Није ли књигу коначно прегазило време? Хоће ли модерна технологија убити књигу, као што је видео убио радио-звезду[V]?

Међутим, и поред свега горе поменутог, књига никад није било више. Штапају се и доштампавају свакодневно. Што нови, што стари наслови. У чему је поента у овој контрадикторности када је позната чињеница да су многи штампани медији попут магазина и часописа угашени или пред гашењем баш због експанзије електронских часописа и магазина? Зашто би неко плаћао нешто што може да добије бесплатно? Зашто би неко куповао часописе када исто то може да прочита на нету?

Е, то је поента целе приче. Књига је књига. Није магазин и није часопис. Вредност класичне књиге је константна. Иако се у последње време више вреднује по броју страница и квалитету папира, него по оном што је написано на тим страницама, књига има вредност и значај који се не могу обезвредити. Зато и опстаје. Не може је угрозити њена нова нематеријална форма. Такође, као што сам претходно напоменуо, никад није било лакше израдити и одштампати књигу. И то свакако да утиче на масовност књига. Поред поменутог, књига постоји више хиљада година. Она је суштина људског постојања. У књизи је садржана и обухваћена читава историја хомо сапијенса и свега осталог што је хомо сапијенс могао да уочи, перципира и запише. У књизи је садржана прошлост и садашњост. У књигама је покушана да буде предвиђена будућност. Идеје, визије, идеологије, филозофије, културе, уметност, осећања, знања, мудрости, искуства, пророчанства, упозорења, тајне, фикције, фантазије и све остало што је продукт и дејство људског интелекта налази се на страницама књиге. Зато књига и не може да буде уништена. Модерна технологија ће је можда обезвредити, бацити у засенак, али никако неће моћи да убије, јер то би значило крај људске цивилизације.

Иако је штампана књига у тој својеврсној еволуцији донекле изгубила своју материјалну природу и добила свој пандан – електронску књигу у том виртуелном свету, она ће увек постојати. Ми јесмо духовна бића, али ипак живимо у материјалном свету. Књига јесте духовно стваралаштво, али у материјалној форми. Ова нова виртуелна стварност одузима на важности простору као димензији и материјализму као суштини. Материја и простор постају све мање битни на интернету. А да ли је оно што је неопипљиво и што физички не постоји стварно? И шта је данас стварно када већина нас живи у тим неким имагинарним световима и новим димензијама које нам је наметнула нова модерна технологија?

Можда одговоре на ова питања пронађемо у некој књизи!

——————————————————-

[I]   Трећа индустријска револуција или дигитална револуција  представља примену дигиталне технологије уместо  аналогно-механичке и електронске технологије. Почеци дигиталне револуције везују се за осамдесете година 20. века. Дигитална револуција још увек траје.

[II]   Џорџ Орвел –  роман 1984 (објављен 1949), Олдос Хаксли –  роман ВРЛИ НОВИ СВЕТ (објављен 1932), Јевгеније Замјатин – роман МИ (објављен 1924) – дистопијски романи који приказују не тако светлу будућност људске цивилизације. Антиутопије у којима је човек као индивидуа у потпуности дезинтегрисан и изманипулисан. Друштво у коме више не постоји ЈА него МИ, то јест ОНИ. И дан-данас се воде полемике  ко је од њих тројице био у праву односно чија је дистопија најближа садашњости коју живимо, али и будућности која нас неминово ишчекује.

[III]   „Фаренхајт 451“ дистопијски роман Реја Бредберија објављен 1953. године у којем је приказан друштвени систем у којем је забрањено читање књига. Роман такође говори и о утицају технологије (пре свега телевизије) на мишљење сваког појединца као члана изманипулисаног и затупљеног друштвеног система. У ,,Фаренхајту 451“ књиге се спаљују у интересу свих грађана. Постоје одреди којима је посао да проналазе књиге и да их спаљују. А ретки читаоци који се открију приликом спровођења те свете дужности спаљивања, брутално се кажњавају, што је у екстремним случајевима такође подразумевало спаљивање

[IV]   Књига је кроз људску историју у много већој мери спаљивана и уништавана него што се да претпоставити. Да ли као последица ратног разарања и освајања, природних катастрофа или као вид цензуре или спречавања ширења идеја и мисли супротних одређеним идеологијама и стремљењима, књига је често била осуђивања на уништење „пакленим“ огњем. Развој човечанства и еволуција људског бића нису имали никаквих утицаја на оваква варварска деловања, па смо и данас у 21. веку сведоци уништавања непожељних и наводно опасних књига (уништавање књига и друге културне заоставштине од стране Исламске државе у Ираку, Сирији, Либији). Уништавање књига одиграло се и на простору Балкана почетком деведесетих година двадесетог века у Хрватској, за време рата, када су хрватски националисти уништили преко 2.800.000 књига написаних на ћирилици, српских аутора као и књиге које су говориле о концентрационом логору Јасеновац и геноциду који се тамо догодио, само да би се на тај начин уништила и прикрила ужасна истина и стравичан злочин. Такође, уништено је и преко 100.000 књига на Косову за време Нато бомбардовања 1999. године.
Када се говори о спаљивању књига, неминовно је споменути једног познатог писца: ФРАНЦА КАФКУ, који је обавезао свог пријатеља и биографа, такође писца Макса Бродија да уништи све његове књиге по његовој смрти, што овај, на сву срећу, није учинио. Од писаца поменуо бих још и Салмана Руждија чија је књига САТАНСКИ СТИХОВИ спаљивана широм света од стране исламских екстремиста јер је проглашена за богохуљење и увреду за Ислам.

[V]   позната песма The Buggles — Video kill the radio star (1979) која представља критички осврт на утицај технологије у свакодневном животу

Објављено у Буктињи број 47.

Миљан Ристић рођен је 3. 11. 1974. године у Неготину. Живи и ствара у Неготину. До сада је објавио четири књиге постмодерних причаУвертира (2001), ДемоНкратија (2004),  Нитоген (2013) и Визије (2015) као и књигу дечје поезије Екстра немирци (2009) коју је посветио својим синовима. Пише прозу, поезију, афоризме. Такође, пише и рецензије музичких албума, књига и филмова.
Његови литерарни радови објављивани су у више књижевних листова, публикација, фанзина, као и web магазинима, блоговима, порталима. а поједини текстови превођени су на светске језике. У интернет свету познат је као eXperiment.  Под тим псеудонимом ствара на свом блогу exxxperiment.net. У марту 2016. године изабран је за уредника БУКТИЊЕ – часописа за књижевност, уметност и културу.

Advertisements