А онда сам тог јутра после неисањане ноћи без дна
доживела ненадани наставак сопственог васкрснућа
у питомим водама у пределу очаравајућих боја ране јесени
што нестаје кривудавим серпентинама у далека пространства нека

Остао је окамењени спектар боја
и ту на површини воде међу травама
родио се Вилин Коњиц некога праскозорја

Морам ли љубави уклета да корачам путевима
да носим име Вилиног Коњица
да живим за тебе један дан само

Далеко си од мене и ако корачаш са мном у ритму водопада

Хоће ли узбуркана крв из вена
да поплави беспућа по којима ходамо

Видех птицу у кружноме лету
да слеће на моје руке
Видех Сунце у својим очима
Видех звезду на хоризонту како плеше за нас

Заволех извориште заувек бесконачно вечно
заволех тебе заувек бесконачно вечно
у пролеће лето јесен у сва годишња доба
на све четири стране света
на свим меридијанима глобуса
тражим те у јатима птица
тражим те у мукама ноћи
да осетим топлину препланулог тела на сунцу живота

Песма објављена у Буктињи број 47

Advertisements