Отисци који се не бришу
снага његове руке док моју држи,
руже које се миришу
стегнута песница да се даље издржи.

Линије чудне
из којих циганка судбину гледа,
немирне ноћи будне
у којима ме његова рука не да.

Видљиви ожиљци и болне ране
на измучене руке радне,
да оне тешке сулуде дане
не дочекају душе гладне.

Загрљај снажан
за двоје, када се истински воле,
тренутак важан
за руке, које пред Богом за друге моле.

Постоје руке које те узму
и оне које те олако дају,
руке које ти нешто одузму
и оне које се због крађе кају.

Све је ту, узимање и давање
и оно обично брисање гумицом,
надарено уметничко стварање
као и она шетња за руку улицом.

Све је ту, и ордење и дела
прсти на којима се успеси броје,
у мушкој руци лук и стрела
бурме на женској, да с поносом стоје.

Све је у руци,
али и она пође…
Као брод када напусти луку
тако и човек често оде
и у том одласку
испусти руку.

 

Advertisements