Песма је објављена у збирци песама СИМФОНИЈА ДУШЕ 2004. године.

СЕДАМ

Седам муња нестаје из мојих очију,
Дуго нестаје.
Мојих седам снажних тела
Душу грли, лепоту.
Потом се растају.
На седам брда почива
по једно срце закопано.
Након потопа седам острва остаје.
Седам вештина савладавам безуспешно,
Мени тајна измиче.
Тек ће седма кћи седме кћери
Занат знати
И сваки седми ће је познати.
Од седам се грехова смртних
Седам сечива чини.
И седам је речи – седам духова
И седам врлина.
У жени је четири,
У мушкарцу три, ради савршености.
У мени остаје седам живота
И седам смрти, трајно.

Advertisements