Није живот то што мислиш , живот је даље негде…
негде код претпоследњег корака,
кад за све одједном постане касно.
Није живот свако јутро које насмејан дочекаш.
Најбоље јутро је само оно последње
кад схватиш да си сва јутра до тад помало пропустио.
И није живот задњи загрљај и реч …
живот је када схватиш да су били задњи.
Живот је кад удахнеш и издахнеш
и осетиш откуцај како грми и заглушује све што постојало је.
Живот је кад све осећаје које си се плашио да осетиш
пустиш да се као лава из вулкана разлију по телу
и оштете сваки део које си до тад штедео.
Живот је кад пустиш себе да мало умреш и обрадујеш се томе.
Живот је сад кад читаш ове речи и схваташ
да је требало да неких дана пустиш ветар да те мало однесе а ето ниси.
Живот је кад схватиш
да није баш животно остати тако цео…

Advertisements