Уметник који подстиче медитацију, испуњава истински задатак уметности. Медитација у уметности представља вежбу ка осећајном и префињеном опажању разума и душе.

Ј.М.Гретлер, галериста

Управо се у делима Драгољуба Стајковића може видети задатак који нам он, као уметник, задаје, а тиче се медитативног приступа анализирања његових дела која су, уистину, специфична. Опажањем његових слика на један метафизички начин, анализирањем уметничког дела са аспеката који превазилазе пуко ограничавање на једноличној ликовној интерпретацији, ствара се префињеност и изоштравање ума и наших дубљих осећања везаних за колорит као и богатство поетике и нарације.

01

Драгољуб Стајковић је рођен 1950. године у Кобишници крај Неготина. Средњу уметничку школу у Нишу, одсек графике, завршава 1972. године. Школовање наставља у Паризу на престижној Академији лепих уметности – École nationale supérieure des Beaux-Arts, на одсеку за сликарство и графику у класи професора Жоржа Даја, код кога дипломира 1979. године. Усавршавао се у Холандији и Италији. Његова дела се налазе у јавним и приватним колекцијама широм Европе, а неке од земаља су Немачка, Швајцарска, Холандија, Италија, Шведска, Француска. Такође је излагао своја дела на групним Салонима широм света, од којих вреди нагласити париски Салон из 1978. на коме су излагали најбољи уметници Париза. Велики број самосталних и групних изложби заокружује јубиларна изложба поводом тридесетогодишњег продуктивног рада уметника под покровитељством тадашњег министра културе, Бранислава Лечића, 2001. године. Године 2002. и 2004. излаже у Немачкој, граду Констанци (Konstanz am Bodensee) у коме добија одличне критике галериста и стручњака који сматрају да је Стајковић, тј. под уметничким именом СТАЈ, већ заслужио и добио место међу великане савремене уметности. Стајковић и данас активно ствара у свом родном селу Кобишници.

02

Тешко је, а и дискутабилно сврставати рад Стајковића у посебан уметнички жанр, односно стил. Није потребно ни знати саме називе дела како би се анализирала и одгонетнула. Стајковић не даје својим сликама појединачне називе, већ их класификује по серијама којима оне припадају. Неки од назива серија, чија дела прате и овај текст су: ,,Само анђели имају крила„, ,,Чистилиште„, ,,Неко друго време„, ,,Свети Грех (серија са Адамом и Евом)„, ,,Тинитус (звук у глави)„ и ,,Капије времена„ .  Сам кључ који отвара врата и уводи нас у снове и машту јесте приказан на платну, а сувишне информације би само биле препрека ка потпуној предаји Стајковићевој уметноси, чији је циљ да нас опколи и уведе у њен свет и прихватање другачије реалности од оне коју живимо. Стајковић је поборник еклектицизма у позитивном смислу те речи, он компонује, префињено склапа, а  може се рећи и игра различитим стиловима и размишљањима од којих ствара занимљива и квалитетна дела. Глад за новим, за квалитетним усавршавањем га одводи у Париз који је и после Другог светског рата, познат као велика културна метропола, иако је сам центар уметности пресељен на амерички континент и Њујорк. Стајковић не долази у додир са већ распрострањеним беспредметним апстрактним експресионизмом њујоршке школе као и поп-артом који узима већег маха у Америци, већ се окреће европским вредностима и коренима. Његову уметност можемо посматрати као један огранак фантастичног реализма, правца који израња из уметности Ханса Белмера и Салвадор Далија и наставља свој пут и живот у раду немачких и аустријских уметника, попут Ернста Фукса, Фридриха Хундертвасерхауса или Арика Брауера. Међутим, мање-више чиста фигуративност магичног реализма није једини извор идеја. Ипак је надреализам, који нагиње ка апстракцији, да ли у виду колорита, преплетања и стапања фигура и намерног довођења композиције у велики број неодређених облика наглашених бојом попут стваралштва Маркса Ернста, у делима Стајковића јасније одређен. Могуће је да је париска сцена у којој се и након рата види велики утицај надреализма, па и у делима осталих српских уметника школованих у том граду, попут Владимира Величковића, а поготово Љубе Поповића,  велика инспирација и Драгољубу Стајковићу.Богатство колорита и његово прецизно коришћење како би нагласило фигуре и саму сцену, јесу веома битно оружје овог уметника.  Тако у неким делима путем боје Стајковић ствара својом жељом недовољно формулисаног протагонисту који се полако стапа са позадином и чини један фрагмент или обрис. У другом случају израњају протагонисти и ликови, јасне и веродостојне анатомије и облика, прецизношћу и искуством старих мајстора, а затим поново урањају и стапају се са непрегледном позадином. Запитамо се да ли су ти облици сновиђења, приказе које израњају, само на кратко, па се врате у непостојност или их можемо опипати као тродимензионална тела?  Различити валери три боје, зелене,  плаве, као и браон чине најраспрострањенији колорит у сликама Стајковића и по правилу се увек стапају и израњају једна из друге. Раније изучавање, усавршавање и бављење графиком има утицаја на његов рад са бојама. Често вибрантни колорит, као и њена специфична структура преко текстуре самог платна, подсећа на неку од техника графичке уметности, било да се ради о гравури или литографији што опет говори о уметничкој поткованости Драгољуба Стајковића.

03

Код Стајковића дубина простора није заступљена, он ради своја дела под утицајем антике и маште, будући да његови протагонисти, архитектура, флора и фауна подсећају, што се тиче саме дводимензионалне композиције, на фреске Помпеје, или пак продиру из позадине самог дела која чини непрегледну површину у којој се мешају боје и валери. Такође су облици повезани невидљивим спонама, по правилу заједно израњају, као хармонична целина, заједно ће и уронити у бездан, било да су то велика дела архитектуре Фиренце у ренесанси,  мермерна скулптура Давида великог Микеланђела, или фрагмент портрета Мона Лизе, њених загонетних очаравајућих очију, уметника Леонарда да Винчија. Осећа се утицај ренесансе, плодне епохе у уметности, литератури и хуманизму. Стајковићево усавршавање у Италији и проучавање оригинала доводи до непресушне инспирације и одушевљења великим мајсторима. И у другим делима израњају митска створења попут кентаура, анатомије човека и коња, затим античких торзоа у виду скулптура, али и остали ликови који подсећају на оне, насликане кичицом великог да Винчија. Такође, крилата богиња Ника Самотрачка израња из позадине својим раширеним крилима показујући сву своју блиставост и величину.  Утицај антике и ренесансе не би био потпун без приказивања коња, представљеног у многобројних делима светске уметности. Код Стајковића су приказани у различитим позама, покретима, често се стапајући са људским телом. Јер, коњ кроз саму историју, културу и уметност од самих почетака поседује нераскидиве везе са човеком, као његов пратилац и пријатељ. Корени и традиција која је увек остала у мислима и раду Стајковића, такође има велико место у његовој продуктивности, да ли винова лоза и/или обриси и фрагменти локалне архитектуре, то је оно што свако од нас чува и носи са собом, на било ком меридијану света, и где год се усавршава и ради.  Цео тај свет који чини нашу прошлост, традицију, оно што је у нама запечаћено, долази у додир са савременим, модерним. Тематика из које израњају давно прошла времена, повезана са флором и фауном, представљена су инвентивним, савременим начином рада. Колико год да је рад Стајковића повезан са фигуративном уметношћу, могу се видети негде мање, негде више, елементи апстрактног сликарства потпомогнути специфичним наративним колоритом који осваја и заробљава облике и чини један свет који нам је дат да га осетимо и разумемо на један психолошко-конгитиван начин, повезан сном и оним што је изнад наших схватања.

Специфичан рад Драгољуба Стајковића, његове идеје преточене у уметничка дела пуна поетике и нарације, склопљене у једну целину уз колорит, говоре о једном уметнику чији стил нема ограничавања. Стајковић је уметник који ствара високу уметност, не лимитирајући свој рад на посебну тематику или правац, већ обједињује све оно што је квалитетно у нама, природи која нас окружује и ликовној заоставштини великих мајстора прошлости, који представљају узор и наводе нас на одушевљење. Синкретизам свих наведених утицаја, представљених на један оригиналан начин, представи сна, медитативности и узвишеног, показују величину и умешност Драгољуба Стајковића, као и заслужено место у алеји великих уметника данашњице.

Advertisements